Ova godina bila je obećavajuća za voćare, ali su velike količine padavina, pa i mraz, loše uticali na voćarsku proizvodnju i stradale su rane sorte koštičavog voća, izjavio je predsjednik Udruženja voćara Republike Srpske Dragoja Dojčinović.
Dojčinović je naveo da će Majevica, gdje se najviše uzgaja šljiva, imati vrlo malo ovog voća.
Prema njegovim riječima, bolja situacija je sa breskvom, ali neće biti prinosa kakav su očekivali.
“Kruška je više od 80 odsto plodova odbacila. Kruška voli veoma visoke temperature u početku vegetacije i samo kod onih koji su imali sisteme za orošavanje i anti-frostove vjerovatno će biti nešto bolje, ali je još rano govoriti”, rekao je Dojčinović.
Kada je riječ o jabuci, on je dodao da je i ovo voće dosta nastradalo, da je ogromna šteta imajući u vidu da baš jabuka čini 65 odsto voćnih zasada u Srpskoj.
“Sve zavisi od lokaliteta, ali imamo voćnjaka koji su čak 100 odsto uništeni, ali i onih koji su 30 odsto. Neke sorte su potpuno odbacile i nećemo ih imati, poput crvenog delišesa i jonagolda”, rekao je Dojčinović.
On je istakao da je ove godine situacija bila obrnuta, odnosno da su voćnjaci na većim nadmorskim visinama imali veću štetu od voćnjaka u nižim nadmorskim visinama.
Dojčinović je naglasio da se potpune informacije o stanju u voćnjacima mogu očekivati tek za desetak dana, te da postoji nada da situacija možda i ne bude ovakva kakva im se trenutno čini.
Govoreći o podsticajima Ministarstva poljoprivrede, šumasrtva i vodoprivrede Republike Srpske, on je rekao da voćari, ali i ostali poljoprivrednici, mogu biti zadovoljni agrarnim budžetom u iznosu od 180 miliona KM.
“Generalno, isplata podsticaja ide dobro i možemo biti zadovoljni. Uvijek ima i nezadovoljnih, svi bi voljeli da podsticaji budu veći, ali kada vidimo stanje kod nas i u okruženju, moramo biti zadovoljni. Voljeli bismo da naredne godine budžet bude veći, ali ne možemo se žaliti ni ako ostane ovakav jer je dosta razvojni”, poručio je Dojčinović.
On je istakao da voćari imaju podsticaj od 70 odsto za protivgradne mreže, kao i 100.000 sadnica za nove zasade svake godine.
“Da nam nije bilo te pomoći od države, voćarstvo je bilo došlo na rub propasti i ta proizvodnja bi bila ugašena. Oko 30 do 40 odsto voćara napustilo je proizvodnju, ali ostali su oni proizvođači koji žive od voćarstva i sa njima ćemo sigurno imati veću proizvodnju sada na 2.000 hektara, nego što smo imali na 3.000 hektara”, rekao je Dojčinović.
On je napomenuo da su uz podršku resornog ministarstva imali stručne ekskurzije po svijetu gdje su imali priliku da se upoznaju o iskustvima voćara iz ostalih zemalja, a koji su ranije prošli kroz period tranzicije.
“Mraz je jedan od najvećih problema i tražićemo od Ministarstva da nam pomognu da odradimo anti-frostove bez kojih usljed promjene klimatskih uslova nećemo moći održati proizvodnju na dobrom nivou”, zaključio je Dojčinović.