Međutim, realnost je bila potpuno drugačija.
Danas, nakon nekoliko godina, vratili smo se u njegovo selo da vidimo gdje su milioni završili i kakav život Veselko sada vodi. Ono što smo zatekli – i nas je iznenadilo.
„BOLJE JELO, BOLJE VINO, ISTI LJUDI“
Kada smo stigli, nije nas dočekala skupocjena vila sa bazenom, niti blještavi automobili parkirani ispred kuće. Umjesto toga, Veselko nas je dočekao na pragu iste kamene kuće – doduše, sada renovirane i s velikom terasom sa koje puca pogled na vinograde.
-Ljudi su očekivali da ću otići na Maldive i vratiti se kao neki biznismen u odijelu. A ja? Ja sam prvo kupio novu motiku, jer bez nje nema ni para ni života – smije se Veselko dok nas uvodi u dvorište.
Umjesto luksuza, novac je otišao na pametna ulaganja. Vinograd koji je nekad bio samo porodična tradicija, sada je ozbiljan biznis.
-Prva godina bila je haotična. Svi su mi nudili „genijalne ideje“ – ulaži u nekretnine, otvori kafić, kupi benzinsku pumpu. A ja sam sjedio, pio rakiju i razmišljao – šta ja stvarno želim? I onda mi je sinulo – volim vino, volim Hercegovinu i volim kad imam mir. Zašto bih to mijenjao? – kaže Veselko za naš portal.
MILIONI KROZ VINSKE BAČVE
I tako su milioni završili u zemlji – bukvalno. Veselko je kupio još hektara vinograda, uložio u modernu vinariju i sada proizvodi vino koje se pije od Mostara do Beča.
– Ljudi piju moje vino i kažu – „Ovo ima dušu“. A ja im kažem – „Ima, jer nije napravljeno od kredita i brze zarade, nego od ljubavi i malo tvrdog hercegovačkog inata – priča nam ovaj Hercegovac.
Osim vina, Veselko je obnovio i staru kamenu kuću, pretvorivši je u mali pansion za turiste. Nema luksuznih apartmana, ali ima ono što stranci vole – mir, prirodu i autentično hercegovačko gostoprimstvo.
– Dođu mi ljudi iz Njemačke, plate da beru grožđe i misle da su otkrili život. A ja im kažem – Vi ste platili da radite, a mi smo vas još i ugostili, znači, ko je ovdje pametniji? – smije se Veselko.
Svi hoće dio kolača
Naravno, nije sve išlo glatko. Kada je postao milioner, iznenada su se pojavili rođaci za koje nikad nije čuo, prijatelji iz djetinjstva koji su se „samo htjeli javiti“ i razni poslovni ljudi sa „sigurnim ulaganjima“.
-Neki su mi nudili da ulažem u kriptovalute, drugi su mi nudili da gradim hotel na moru, a bilo je i onih koji su mi bukvalno rekli – „Daj 50 hiljada, vratiću ti kad budem mogao“. E, ja sam se tu sjetio riječi mog pokojnog đeda – „Kad ti se ljudi odjednom previše smiješe, ili si im dužan, ili misle da si budala“ .
Nakon što je odbio „velike biznis planove“, Veselko je ostao sa suženim krugom ljudi – onih koji su bili tu i prije miliona.
– Novac dođe i ode, ali ako izgubiš sebe, onda si stvarno izgubio sve. Ja sam htio da ostanem onaj isti Veselko, samo sa malo boljim vinom i manje brige oko računa – govori on.
Šta planira dalje
Danas, Veselko ne planira velike promjene. Ima stabilan posao, živi mirno i uživa u životu.
– Nisam od onih što trče za milionima. Ja sam ih dobio slučajno i nisam ih pustio da me pojedu. Imam svoje vino, imam svoje ljude i imam mir. A to ti je, na kraju, najveće bogatstvo – zaključuje Veselko.
I dok sjedimo na njegovoj terasi, sa čašom domaćeg vina u ruci, shvatamo – možda Veselko i nije postao „veliki biznismen“, ali je pronašao nešto mnogo vrednije. A mi? Mi smo se vratili iz Hercegovine bogatiji za jednu pravu životnu lekciju, piše Aloonline.ba.